Otvoreni vs. zatvoreni kod: Ratovi licenci

Koja je razlika?

U srži podele između otvorenog i zatvorenog koda leži koncept softverskih licenci.

Otvoreni kod: Softver otvorenog koda objavljuje se sa licencom koja omogućava svakome da pregleda, modifikuje i distribuira izvorni kod. Popularne licence otvorenog koda uključuju MIT licencu, GNU General Public License (GPL) i Apache licencu. Ove licence podstiču saradnju, doprinose formiranju zajednica i transparentnost.

Zatvoreni kod: S druge strane, softver zatvorenog koda je vlasnički. Izvorni kod se drži u tajnosti, a softver se distribuira pod restriktivnim licencama koje sprečavaju korisnike da ga modifikuju ili redistribuiraju. Primeri softvera zatvorenog koda uključuju Microsoft Windows, Adobe Photoshop i Apple-ov macOS.

Prednosti otvorenog koda

Softver otvorenog koda postao je sinonim za slobodu i inovaciju. Evo nekih od njegovih prednosti:

Transparentnost: Kod softvera otvorenog koda, kod je dostupan svima, što omogućava transparentnost. Ova otvorenost osigurava da se sigurnosni propusti mogu brzo otkriti i popraviti, što koristi široj zajednici.

Podrška zajednice: Projekti otvorenog koda često imaju snažnu podršku zajednice. Programeri mogu doprineti projektu, predložiti poboljšanja ili ponuditi ispravke grešaka. Ovo kolaborativno okruženje može ubrzati inovacije i učiniti softver robusnijim.

Ekonomičnost: Softver otvorenog koda je obično besplatan, što ga čini privlačnom opcijom za startape, obrazovne institucije i pojedince koji možda nemaju sredstva za kupovinu skupog vlasničkog softvera.

Prilagodljivost: Pošto je izvorni kod dostupan, softver otvorenog koda može se prilagoditi specifičnim potrebama. Programeri mogu prilagoditi funkcije, ispraviti greške ili čak izgraditi potpuno novu funkcionalnost.

Prednosti zatvorenog koda

Iako otvoreni kod ima svoju privlačnost, softver zatvorenog koda nudi svoj skup prednosti, posebno kada je reč o poslovnim modelima:

Kontrola kvaliteta: Kod softvera zatvorenog koda, kompanija ili pojedinac koji poseduje softver ima punu kontrolu nad njegovim razvojem. Ovo omogućava dosledno i uglađeno korisničko iskustvo, jer mogu osigurati da se neproverene promene ne unose u kodnu bazu.

Monetizacija: Softver zatvorenog koda se obično monetizuje kroz licence, pretplate ili jednokratne kupovine. Ovaj poslovni model obezbeđuje kompanijama predvidljiv tok prihoda, što je neophodno za održavanje održivog procesa razvoja.

Korisnička podrška: Kod softvera zatvorenog koda, korisnici obično dobijaju profesionalnu korisničku podršku, što olakšava preduzećima da brzo rešavaju probleme.

Sigurnost: Neki tvrde da je softver zatvorenog koda sigurniji jer drži izvorni kod skrivenim, sprečavajući zlonamerne korisnike da identifikuju ranjivosti. Međutim, ovo ostaje tema debate unutar razvojne zajednice.

Ratovi licenci

"Ratovi licenci" opisuju tenziju između ekosistema otvorenog i zatvorenog koda. Sa porastom popularnosti projekata otvorenog koda, mnoge kompanije suočavaju se sa izazovom monetizacije ili zaštite svog softvera.

Model otvorene jezgre postao je popularan kompromis. U ovom modelu, jezgro softvera je otvorenog koda, dok su napredne funkcije ili funkcionalnosti na nivou preduzeća zaključane iza plaćene verzije. Ovu strategiju koriste kompanije poput GitLab-a i Elastic-a (kreatori Elasticsearch-a), koje žele da iskoriste prednosti zajednice otvorenog koda, ali takođe moraju da generišu prihod kako bi održale svoje projekte.

U međuvremenu, neki projekti otvorenog koda usvojili su restriktivnije licence kako bi zaštitili svoj rad od komercijalne eksploatacije. Poznat primer je MongoDB, koji je prešao sa AGPL licence na Server Side Public License (SSPL), efikasno ograničavajući njegovu upotrebu od strane cloud provajdera. Ovaj potez je izazvao debate o tome da li SSPL treba smatrati otvorenim kodom, s obzirom da mnogi tvrde da ograničava slobode softvera.

Primeri iz stvarnog sveta: otvoreni vs. zatvoreni kod

Pogledajmo nekoliko primera gde je borba između softvera otvorenog i zatvorenog koda posebno izražena:

Linux vs. Windows: Operativni sistem Linux, koji je otvorenog koda, pokreće značajan deo svetskih servera, pametnih telefona (preko Android-a) i superkompjutera. Nasuprot tome, Windows ostaje dominantan operativni sistem za desktop i laptop računare. Dok Linux koristi široku saradnju, Windows se ističe pružanjem besprekornog, korisnički prijatnog iskustva sa opsežnom softverskom kompatibilnošću.

MySQL vs. Oracle: MySQL, popularna baza podataka otvorenog koda, stekla je široku popularnost zbog svoje jednostavnosti i efikasnosti. Nasuprot tome, Oracle je robusno, enterprise rešenje koje nudi napredne funkcije, skalabilnost i sveobuhvatnu podršku.

WordPress vs. Wix: WordPress, sistem za upravljanje sadržajem otvorenog koda (CMS), pokreće preko 40% weba. Korisnici imaju slobodu da prilagode i prošire WordPress prema svojim potrebama. S druge strane, Wix, zatvorena platforma za izradu sajtova, nudi jednostavnije korisničko iskustvo sa funkcionalnošću "prevuci i pusti", ali dolazi sa ograničenjima u prilagođavanju i skalabilnosti.

Budućnost softverskih licenci

Kako cloud computing i SaaS (Softver kao usluga) modeli nastavljaju da rastu, granica između softvera otvorenog i zatvorenog koda postaje sve nejasnija. Kompanije istražuju nove modele koji koriste prednosti oba ekosistema, što dovodi do pojave hibridnih licencnih struktura. U narednim godinama, možemo očekivati da će više kompanija birati hibridne modele, gde je osnovni softver otvorenog koda, dok su dodatne usluge, podrška i funkcije dostupne kroz plaćene licence.

Zaključak

Debata između softvera otvorenog i zatvorenog koda daleko je od završene, i nije samo stvar tehničkih preferencija.

Radi se o tome kako se softver distribuira, koristi i održava u modernom svetu. Otvoreni kod podstiče inovacije i saradnju, dok zatvoreni kod osigurava kontrolu i monetizaciju.

Kako se oba modela nastavljaju razvijati, ratovi licenci će nesumnjivo oblikovati budućnost programiranja, gurajući developere, preduzeća i čitave industrije ka novim paradigmama u razvoju softvera.